Мјесто на којем АирПорт Екпресс ради је утичница од 230 В. Ипак, није ПоЕ. Сигурносни сигнал мора бити одвојен на уређај прикључен на ово место. Етхернет порт за ту сврху има капацитет до сто мегабита у секунди. Даље, сигнал се може преносити само радиом, апарат нема ни један РЈ-45 конектор за било који пријемник интерне мреже. Имамо само УСБ утичницу за повезивање штампача и аудио минијацк за пренос аудио сигнала. И микроскопско дугме за ресетовање за враћање фабричких подешавања.
Присталице традиционалне инсталације биће разочаране. Машина нема веб локацију. Параметри уређаја се постављају помоћу програма АирПорт, који прво мора бити инсталиран на једном од мрежних рачунара. Конфигурација уређаја се изводи са истог места. То је погодно решење за почетнике, не морате да знате ИП бројеве или маске, све се обавља аутоматски. Међутим, уређај који је претходно инсталиран на другој мрежи обично треба вратити на фабричке поставке.
Ради сигурности, шифровање ради у свим режимима, укључујући ВПА2 и РАДИУС провјеру аутентичности. Могуће је филтрирати МАЦ адресе, али иста недостаје за ИП. Ту је и инспекција пакета и неке друге важне одбране. Машина не подржава ВДС, КоС, ВоИП или демилитаризовану зону.
Теоретски, машина убрзава према протоколу 802.11н, али због постојања само једне антене, пренос је ограничен на 150 мегабита у секунди. Стварност се показала још гором. У тестовима пакета брзина преноса није прешла десетак мегабајтова, а копирање дугачких датотека потрајало је десет пута дуже него на осталим ЛитеН уређајима. Ширење је такође било најгоре од читаве стопе. Ово се односи и на празне просторе и на препреке.